Skip to content
Izgled
Increase font size Decrease font size Default font size default color blue color
Vi ste ovdje: Почетна Активности Naučne konferencije / Scientific Conferences Научни скуп ''Економија данас'' / Андрићград Научни скуп ''Економија данас'' / Андрићград
Научни скуп ''Економија данас'' / Андрићград Штампа Eл. пошта
понедељак, 10 април 2017 09:59

2016

У Андрићграду отворен научни скуп „Економија данас“

Округли сто – „Политичка стабилност као основа економског опоравка и развоја Републике Српске и Босне и Херцеговине

2015

У Андрићграду је 22. маја, поводом дана Универзитета у Источном Сарајеву почео дводневни научни скуп о теми "Национална економија у условима савремене глобализације", који је окупио око 90 учесника. На научном скупу о националној економији у условима савремене глобализације, закључено је да се без националног програма опоравка не види перспектива изласка из кризе и заустављања негативних трендова, рекао је Срни професор са Универзитета у Источном Сарајеву Спасоје Тушевљак.

Организатор научног скупа Спасоје Тушевљак рекао је новинарима да је основна идеја скупа национална економија у условима глобализације, те да је дио од радова који ће бити представљени настао на бази истраживања различитих феномена.

"То је теоријски, системски и институционално озбиљан проблем и озбиљна недоумица, а оно што је на теорији неолиберализма настало као једно динамизирање тржишта на глобалном плану, донијело је бројне користи, доступност технологијама, комуникацији, али је у одредјеном домену изазвало и бројне проблеме", рекао је Тушевљак пред почетак скупа.

Он је истакао да је све што је друштвена и социјална надградња остало у домену надлежности обавеза и одговорности националних економија, а са друге стране глобализација је довела до додатне афирмације и значаја економије.

"Главно питање у условима глобализације је питање конкурентности, а наша су размишљања да ова криза и проблеми захтијевају национални програм опоравка, гдје би се видјело шта су наши ресурси, материјални и људски и шта можемо да урадимо", рекао је Тушевљак.

Он је додао да се не може направити просперитетна земља ако се потцијене материјални и људски ресурси.

Тушевљак је најавио да ће се о оваквим предавањима наставити даље радити кроз Институт Економског факултета и кроз оперативне пројекте Универзитета у Сарајеву, те кроз округле столове и слична савјетовања.

Професор са Универзитета из Ниша Зоран Видојевић рекао је новинарима да је процес деглобализације, једна врста напуклине у ономе што се подразумијева под глобализацијом и отпора глобализацији као потчињавању, не само капиталу, него и владајућем духу који је прикривен маском демократије.

"Има глобализација и својих позитивних ефеката, у повезивању у култури, спорту, али је бит глобализације повезивање света на темељу капитала који оставља иза себе огромне социјалне неједнакости", рекао је Видојевић.

Он је истакао да алтерглобализација тек треба да се појави, а да се појављује у омладинским и политичким покретима, те да није израсла до нивоа озбиљне стратегије, која је непосредно актуелна.

"Потребно је да се цијела енергија народа и свих стваралачких потенцијала покрене, а наши ресурси нису мали, ни материјални нити људски. То је основна стратегија за будућност", рекао је Тушевљак по завршетку дводневног научног скупа у организацији Универзитета у Источном Сарајеву.

Он је навео да је једна од идеја о којој се говорило на скупу, радно названа "Борба за економију изврсности", гдје се мора радити да се на малим серијама постигне квалитет и конкурентност, што ће довести до афирмације одредјених специфичних производњи.

Економски аналитичар Небојша Катић рекао је да, када странци преузимају сва кључна предузећа и ресурсе, и оне за које би било незамисливо да буду у страним рукама као што ће бити вода и струја, држава губи сваки економски суверенитет, што је бесповаратан процес.

"Из угла мале државе глобализација је исто што и колонизација, под условом да та мала држава нема квалитетну власт, која је у стању да те процесе ублажи и да их контролише", истакао је Катић.

Он је додао да држава треба да задржи енергетски сектор, водни сектор, обрадиво земљиште и телекомуникације.

"Сматрам да су то четири стуба на којима почива економски суверенитет државе", закључио је Катић.

Научни скуп окупио је око 60 учесника из Швајцарске, Енглеске и земаља у окружењу.

Извор. УИС

2014

Зборник радова са Научног скупа "ЕКОНОМИЈА И КРИЗА-треба ли нам нови одговор" који је одржан 12-13.09.2014 године у Андрићграду поводом прославе јубилеја Универзитета у Источном Сарајеву.

 

 

 

(кликом на корице отвара се пдф документ)

 

 

Економски факултет Пале